У осмој књизи Дела сабране су драме од којих су неке награђиване и извођене а међусобно су веома разнолике – од класичне драме преко постмодернистичке до драме апсурда.

НА ЗЛАТНОМ РОГУ или АВГУСТИ – „Драма у пет чинова и десет слика” догађа се у 5. веку у Константинополису на царском двору. Цар Теодосије II, његова сестра и царица главни су учесници, за владаре неизбежних, дворских сплетки. Ова драма је добила Специјалну награду ТВ Београда на конкурсу Удружења драмских писаца Србије 1989. године. У радио драмској адаптацији премијерно је изведена на Трећем програму Радио Београда 1996. године.

КРВНА ЗРНЦА или ПАЦИЈЕНТИ – „Комадија у туце клиничких слика” иронична је слика ликова с клинике „О” што може бити било која институција. Пародичност  у дијалозима додатно је наглашена именима ликова као што су доктори Таламус, Чир и Мишић, или г-ђице Вијуга и Пега, сестре Артерија и Коштана Срж…

ДРУГО СТАЊЕ – „Монодрама с пантомимом” је драма једнога глумца где је његов монолог „жив”, пун језичких игара, те тако одаје утисак да је више њих који говоре. Ова би драма могла да послужи и за језичко-стилске игре глуме.

ХАМЛЕТ У БЛУ-ЏИНСУ (с Доброславом Смиљанићем) – За ову драму Дивна Вуксановић је написала: „Отуда у првом, класичном делу поетске драме, коју су потписали Добросав Смиљанић (стихови) и Ђорђе Оцић (драматизација), данског краљевића затичемо у његовом аутентичном, ’анархном’ свету, чија метафизика и реторика делују као одавно изгубљене наслаге прохујалог духа времена. У пратњи телевизијског репортера-наратора, класични Шекспирови ликови изговарају своје узвишене стихове, крећући се у бруковски ’испражњеном’ простору, на позорници која и сама припада свету утвара… Као читаоци/гледаоци/интернет-корисници овог спектакла присуствујемо призору у коме се крећу удвојени јунаци – Хамлет и Репортер, Офелија и Новинарка, Хорације и његов медијски дублер… Хамлет у блу-џинсу јесте драма чија егзистенција, напослетку, наговештава како тмина изнова постаје окриљем духа…”

МИЛАНКОВИЋ или ЛАКО ЈЕ ГЕНИЈУ – У овом „неоренесансном игроказу“ Оцић је динамичним драмским разговором уобличио ликове светски познатог научника, његове супруге и Милана Кашанина, али је читаоцу приближио и једно време у малом месту на Дунаву у које је, као гост Миланковића, свраћао и славни Мика Алас… Овде се из разговора вођених у једном обичном дану открива колико су велике личности у ствари – једноставни људи.

РАЗГОВОР НА БРДУ ТОПЧИДЕРСКОМ – Драмски приказано мноштво разговора и тумачења дела и речи најпознатије српске списатељице, који се сламају о њено ћутање и тишину…

ФЛОРА И ФАУНА или ЧЕКАЈУЋИ СУНЧИЦУ – „Крими комедија у две посете старој дами” баснописна је комедија која називима животиња исцртава неке психолошке особине својствене искључиво људима.

Даља и ужа родбина ишчекује смрт своје богате рођаке… Ова комедија награђена је Трећом наградом на конкурсу за комедију у Јагодини (тада Светозарево) 1979. године.

ПСССТ, ДЕЦА СПАВАЈУ – Радио игра у којој млади пар планирањем своје будућности ствара своју виртуалну садашњост. Ова драма је премијерно изведена на Другом програму Радио Београда 1998. године.