С поднасловом Дани у Београду, ово је роман о посебном пријатељству Лазара Коштанића и Стевана Зармака које повезује „заједничка визија”, о љубавном троуглу, о граници између нормалног и лудила, о луцидности пацијента клинике за душевне болести,  о студијама филозофије… Аутор „под сумњу“ ставља сваки успех до кога се дошло у време цензуре и промовисања одређене владајуће идеологије за чије време није било јавне „сече кнезова“ већ потајног, како га Оцић назива, „сивог злочина”. Он разговетним и јасним стилом, повремено иронично интонираним, разоткрива такозвану интелектуалну елиту једног времена.

„Размишљања, која износи у роману Под сумњом, да је морал без чина хипокризија, политика без морала – злочин, а уметност без морала обмана и шарена лажа, јасан су показатељ којим путем иду његова усмерења. Овоме се може додати проблем слободне воље са којим се суочавају његови јунаци (шта могу да знам, шта треба да чиним, чему да се надам?) а у посредној вези са тиме и питања нужности и слободе.” (Гордана Малетић)

 „У овом роману пролазимо кроз београдске кафане, универзитетске и школске учионице, шетамо Калемегданом, бивамо у душевној болници и другдје, тако да би се условно могло рећи да је главни јунак сам Београд под диктатуром. Иронија, гротеска, мноштво алузија, употреба ’језичког материјала’ из привидно удаљених подручја и друга ’средства’ и облици приповиједања чине ову прозу, поред осталог, богатом позорницом гдје се збива неумољив обрачун с привиђењима која доноси идеологија. Свако ће из овог опоро-игривог, отрежњавајућег штива захватити колико може. Мало ће, вјероватно, бити равнодушних.” (Здравко Крстановић)