О НАМА

САЧУВАЈ успомене
КРЕИРАЈ будућност

Очево умирање, кућа и породица добиће на значају ако се повежу с оснивањем Академиковог спомен-дома и завичајног музеја…

Удружење „Ђорђе Оцић”

Литературом у стварност

Главни циљ и мотив за оснивање овог удружења је очување успомене на дело књижевника Ђорђа Оцића, што подразумева не само оно што је креирао у својим романима, приповеткама и драмама, него и оно што је имао као визију развоја културе и школства, као и његов целокупан однос према људима и народу ком је припадао. Своју родну и породичну кућу, у којој је смештено Удружење, Оцић је замишљао као место на коме ће се окупљати људи посвећени развоју и унапређењу културе у свом њеном богатству и разноликости.

О оснивању Удружења „Ђорђе Оцић“ у локалним медијима:

Оснивачи Удружења „Ђорђе Оцић“

Дејана Оцић,

председник
Јован Влаовић,

потпредседник
Славко Бубало,

секретар
Александар Илинчић,

члан оснивач
Оља Кикановић,

члан оснивач

Дејана Оцић (Београд, 1969)
уредник, лексикограф

Члан оснивач и председник Удружења

Основну школу и гимназију завршила у Београду, где је дипломирала филозофију на Филозофском факултету. Докторанд је на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Била је уредник и директор у издавачкој кући „Знамен”. У Заводу за уџбенике радила је као самостални истраживач за социолошка питања на истраживачким пројектима, а потом је, као уредник за лексикографију, уредила неколико капиталних енциклопедијских издања. Приредила је Дела Ђорђа Оцића у 8 књига (Службени гласник и СКЗ, Београд, 2012). Аутор је пројекта Ердабово и уредник сајта ердабово.орг. Бави се енциклопедистиком (теоријом, праксом и историјом). Члан сарадник је Матице српске и члан Одбора Лексикографског одељења Матице српске. Сарађује са Културно научним центром „Милутин Миланковић” у Даљу и са Српским културним центром у Вуковару. Осим што је објавила две књиге и више студија и чланака у страним и домаћим часописима и зборницима радова, написала је одреднице из области филозофије у енциклопедији Школско свезнање (Завод за уџбенике, 2007). Сарадник је Српског биографског речника. Њена биографско-библиографска одредница објављена је у Грађи за лексикон писаца Југославије (Матица српска, Нови Сад 2010, В том, слово О, стр. 55). Живи и ради у Београду и Даљу.

Јован Влаовић (Вуковар, 1993)
правник

Члан оснивач и потпредседник Удружења

Основну школу завршава у Боботи, гимназију у Вуковару, а 2011–2016. године похађа Правни факултет Свеучилишта Ј. Ј. Штросмајера у Осијеку, завршава га пре рока и стиче звање маг. иур. Током студирања добио је већи број награда међу којима Годишњу награду Лајонс Клуба Осијек, за најбоље студенте Свеучилишта Ј. Ј. Штросмајера, четири деканове награде и награду студентима Општине Ердут. Био је стипендиста Свеучилишта Ј. Ј. Штросмајера и током читавог студирања имао је статус изразито успешног студента. Излагао је на бројним међународним конференцијама. Похађао је већи број семинара и течаја што потврђују дипломе и уверења. Од фебруара 2015. године до маја 2016. године радио је као демонстратор на катедри трговачког права на Правном факултету Свеучилишта Ј. Ј. Штросмајера у Осијеку и помагао је у вођењу Правно економске клинике. Од маја 2016. године ментор је студентима на Правно-економској клиници Правног факултета. Одмах по завршетку Правног факултета радио је у Одвјетничком друштву „Зец и партнери” д. о. о. у Осијеку. Од октобра 2017. године на функцији је Председника Одбора за људска права Заједничког већа општина. По завршетку факултета објавио је изворни научни чланак чији је коаутор. Живи и ради у Загребу и Даљу.

Славко Бубало
(Вуковар, 1964)
новинар и каратека

Члан оснивач и секретар Удружења

Школовао се у Борову и Вуковару. Од 2007. године је главни уредник листа „Извор” који издаје Заједничко веће општина из Вуковара. Бубало је и дугогодишњи каратека (каратеом се бави од своје једанаесте године). О тој борилачкој вештини којој је посветио готово цео свој живот објавио је и књигу Мала карате енциклопедија (2005, 2007) која је 2021. године доживела и своје издање на енглеском језику. Објавио је и књигу новинарских коментара Да разбистримо (2016), као и књигу Борово – сумрак једног свитања (2018), о настанку и успону чувене фабрике обуће „Бата” у Борову и о истоименом радничком насељу.За документарни филм Зоран добио је Специјалну награду жирија на Међународном фестивалу у Апатину и Другу награду у конкуренцији филмова „Културна еволуција” у Москви (Братина). Живи и ради у Вуковару.

Александар Илинчић
(Осијек, 1988)
историчар и филозоф

Члан оснивач Удружења

У Даљу похађао основну школу, а матурирао у вуковарској гимназији. На Филозофском факултету осјечког универзитета дипломирао је и магистрирао историју и филозофију, на Економском факултету истог универзитета магистрирао и економију. Тренутно похађа докторске студије „Историја и филозофија природних наука и технологије” на Универзитету у Београду. Последњих неколико година живео је у Осијеку, Винковцима, Београду, понајвише Даљу. Радио је у средњим школама у Вуковару и у Даљу. Директор је Издавачког предузећа „Просвјета” у Загребу. Живи и ради у Загребу и Даљу.

Оља Кикановић
(Осијек, 2001)
студент

Члан оснивач Удружења

Основну и средњу школу, као ђак генерације, завршила је у Даљу. Док је била члан рецитаторске и литерарне секције, на такмичењима је освајала прва, друга и трећа места. Волонтирала је шест година као асистент слепој особи. Студира трговину на Велеучилишту „Лавослав Ружичка” у Вуковару. Живи у Даљу и Вуковару.

Пријатељи Удружења „Ђорђе Оцић“

Љубомир Петровић (својим трудом, залагањем и љубављу значајно је допринео обнављању куће и окућнице Дома Оцић), Видосава Сека и Драгољуб Оцић (савесни чувари, вредни помагачи и добре комшије; Видосава је и кустос изложбе „Мустре даљске”), Јасмина Трифунац (подршку пружила и пре оснивања, потом се укључила и при успостављању сарадње с институцијама из Србије, да би свој значајан професионални допринос дала организовањем Изложбе минијатурне књиге и Округлог стола библиотекара), Александра Милић (дизајнерским радом значајно је унапредила визуелни изглед Дома Оцић, представљање и изложбе Удружења), Гордана Оцић (члан породице и осведочени пријатељ, помогла је Удружењу и пре оснивања, својим активностима, финансијски и материјално, што чини и даље), Снежана Вукотић (практичним деловањем прва је подржала покретање сређивања и реновирања Дома Оцић), Александра Новаков (дала драгоцене савете али пружила и подршку присуством и учешћем на почетним ердабовским јесенима), Александар Новаков (несебично поделио своје знање предузимачких послова), Јелена Давидовић Коларов и Антоније Коларов (помогли својим посетама и практичним деловањем), Мирела Равас (стручним саветима и активним радом допринела раду Удружења), Стеван Гереке (поклонио збирку својих слика и цртежа Дому Оцић и начинио макету бисте Ђорђа Оцића), Душанка Марковић (стручим саветима, интересовањем и делом мотивисала чланове на даљи рад), Бранка Коцкар (даровала прелепе комаде намештаја из свог осјечког стана), Мирка Ђуровић Мишковић (поклонила збирку од око хиљаду књига Библиотеци Дома Оцић; флоралну збирку Дома Оцић обогатила цветајућим кактусом), Кикановићи (породица Оље, чланице Удружења, помогла је, нарочито у почетном, организовању пројеката и програма Удружења), Илинчићи (породица Александра, члана Удружења, и добре комшије, помогла при организацији пројеката), Душан Блатњак (поклонио стару шиваћу машину своје мајке), Дејана Јанковић (даровала збирку тканина – традиционалну текстилну баштину), Мирјана Петковић (поклонила текстилне предмете)…