Ко је био
ЂОРЂЕ ОЦИЋ
Писац и даље истражује Смисао.
Један Писац не може да не пише једну Бајку, једну Реку, један Град, једну Девојчицу, једну Жену, један Дом.
Писац и даље истражује Смисао.
Један Писац не може да не пише једну Бајку, једну Реку, један Град, једну Девојчицу, једну Жену, један Дом.
Школовао се у месту рођења, Вуковару и Осијеку. Завршио је филозофију на Филозофском факултету у Београду. Радио је као професор у гимназији у Врбасу и Бечеју, а од 1963. до 1991. године у Београду. Био је члан Удружења књижевника Србије, Удружења драмских писаца Србије и Српског филозофског друштва. Живео је и писао у Београду, Бару и Даљу. Преминуо је 22. јануара 2008. године у Београду. Сахрањен је у Даљу. Романескни опус Ђорђа Оцића предмет је студије Жарка Видовића Романи Ђорђа Оцића. Поетофилософија и коментари (Знамен, Београд, 1999). Биографија Ђорђа Оцића налази се и у Ко је ко – писци из Југославије (Ошишани јеж, Београд, 1994, приредио Милисав Савић), Ко је ко у Србији (Библиофон, Београд, 1995, 1996), Личности вуковарског краја у српској култури Боривоја Чалића (СКД Просвјета, Загреб, 1998), Енциклопедији српског народа (Завод за уџбенике, Београд, 2008), Срби западно од Дунава и Дрине Јована Радојчића (Прометеј, Нови Сад, 2009), Грађи за лексикон писаца Југославије (Матица српска, Нови Сад, 2010) и на Википедији. Заступљен је и у књизи: Jan Doležal, Dvě stoleti srbskeho romanu (Srbske sdruženi sv. Sava, Praha, 2009).
Дела Ђорђа Оцића
У сенци криминалног заплета писац се у овом роману бави сложеним психолошким анализама и отвара тему савршеног злочина, који ће бити чест мотив и његових каснијих романа.
У сложени сплет догађаја уводи нас истражни судија који нам, износећи чињенице, истовремено развија и причу у причи – читање рукописа настрадалог Уроша Вранојевића…
О љубавном троуглу, о граници између нормалног и лудила, о луцидности пацијента клинике за душевне болести, о студијама филозофије…
У тестаментарном роману Слављеник или Истине и дани литерарно се разоткривају закулисна дешавања књижевне чаршије, игре књижевних лобија, сплетке око награђивања…
Стилски и жанровски различити романи Ердабовска збирка и Чудо на Дунаву нашли су се заједно у једном тому Дела Ђорђа Оцића, јер су и у једном и у другом роману књижевно осликани догађаји („рата који се није водио”) у вуковарском крају деведесетих година двадесетог века.
У шестој књизи Дела Ђорђа Оцића сабрана су три романа чије су окоснице љубавне приче, а заједнички им је начин приповедања – низање прича које заједно чине целовите романе.
У седму књигу Оцићевих Дела укључене су две збирке песама за децу и роман о одрастању две сестре Шума и друм.
У осмој књизи Дела сабране су драме од којих су неке награђиване и извођене а међусобно су веома разнолике – од класичне драме преко постмодернистичке до драме апсурда.
Ђорђе Оцић је први добитник ове награде, која се додељује сваке друге године, управо од те 1981, кад ју је овај писац и добио. Награду додељује Задужбина Милоша Црњанског, према тестаменту госпође Црњански, домаћем писцу за најбољу прву књигу из свих области у којима се огледао и сам Црњански. Управо ове, 2021. године, тачно је 40 година од објављивања и награђивања Оцићевог романа „Истрага”.
ОСТАЛЕ НАГРАДЕ
Збирка И у башти и у машти, оригиналним сликама, чистим и допадљивим језиком, обраћа се првенствено деци. Али она истовремено подстиче и одрасле на питање да ли су у свом „великом“ свету сачували нешто од те безазлености и искрености „малог“ света.
Изванредним лирским пасажима, на пример, који откривају и ту, у претходним књигама неисказану, врсту ауторовог књижевног дара, пасажима у којима се лирска нота казивања спаја са нечим што би се, у недостатку неког бољег израза, могло назвати захватом у трансценденцију. На таквим страницама ове своје књиге Оцић ће читаоцу предочити на уметнички нарочито уверљив и упечатљив начин да изван и изнад овог земаљског света постоји и нешто што тај свет надилази. (О Невести из васељене)
...Награда „Милош Црњански” за роман Истрага – Оцић је отишао даље и изнад Црњанског! Јер Црњански, без заветне свести, остао је писац панонски, средњоевропско-српски (метафизички!), а Оцић иде ка Завету, и дунавском, панонском, одваја се од „лирике”, од метафизике; узлеће над Панонију, у Завет!
У рату сам, у рову сам, борим се, копам. Оружје и оруђе: писмо. – Ђорђе Оцић
Орсић о Видовићевој књизи о романима Ђорђа Оцића 18. новембар 2021. У београдском Институту за књижевност и уметност одржан је …
Други живот Писцу није потребна жена за један роман већ за један живот. Жена за један роман лако се налази, …