Стилски и жанровски различити романи Ердабовска збирка и Чудо на Дунаву нашли су се заједно у једном тому Дела Ђорђа Оцића, јер су и у једном и у другом роману књижевно осликани догађаји („рата који се није водио”) у вуковарском крају деведесетих година двадесетог века.

Поводом Ердабовске збирке Никола Милошевић је рекао: „Има писаца који могу, а у такве спада Ђорђе Оцић, да захвате то вруће, текуће историјско начело и грађу и да од њега створе, вештином која им је од Бога и природе дата, једну велику и, ако хоћете, историјски поучну – ако од историје можемо шта научити – књижевну целину. То је он учинио.”

За Чудо на Дунаву Милошевић каже да је „књижевна творевина јединствена у новијој српској прози“ и истиче да је главни јунак Прешо Јаштрц нека врста савременог Давида Штрпца „шерета помало, скептика свакако, антикомунисте сигурно”.