Боравећи у ердабовској, Творчевој Збирци, ви не пролазите кроз умртвљене подеоке изложбеног простора већ се налазите у оживљеним круговима раја, и, не разгледате експонате, ствари, ви учествујете у времену бића и ликова, сачуваних од нестајања. Припадајући и сами тренуцима непролазног, остајете њиме испуњени занавек.
Оцићева књижевна инспирација и тема била је, као неизоставни део завичаја, и његова родна и породична кућа. Ценећи труд својих родитеља земљоделаца, Ђорђе Оцић и његова браћа умели су да поштују и хтели да сачувају, што су пренели и на своју децу, стари изглед куће и окућнице, али и немалу збирку етнографских и других музејских предмета. Описујући неке од тих предмета у свом роману Ердабовска збирка, Оцић је имагинативно пројектовао визију свог будућег спомен-дома, на чијем остварењу ради удружење с његовим именом.
