Ко је нама била Лејди Мејбл?

19. мај 2024.

Те топле, недељне вечери, у славонском Даљу, на питање „Ко је нама била лејди Мејбл”, организатори су одговорили несвакидашњим културним програмом у Дому Оцића, који је обухватио предавање, изложбу, песме и представу. На позив Удружења „Ђорђе Оцић”, испред Дома Јеврема Грујића из Београда одазвали су се Лазар Шећеровић, филолог и преводилац, потомак Јеврема Грујића, који је и поздравио окупљене, и Бранка Цонић, психолог и комуниколог, која је и директор овог музеја у Београду.

Дом Јеврема Грујића, као што је објаснила Бранка Цонић, први је приватни музеј у Србији, а следеће године слави десетогодишњицу рада.

О Мејбл Грујић, директор Бранка Цонић каже да су поносни што је једна од преткиња Грујића и Мабел, односно Мејбл Грујић, највећа америчка добротворка српског народа.
Уз предавање др Александре Новаков, историчара и члана Управног одбора Матице Српске, више од седамдесет посетилаца овог догађаја имали су прилике за јединствен и ванвремени сусрет с Мејбл Гордон Данлоп Грујић (1881–1956).

Као што Александра Новаков наводи, Лејди Мејбл је, уз Јелену и Мирку Грујић, била једна од три знамените жене породице Грујић, које су синоним за племенитост, храброст, пожртвованост и доброчинство. Родом из Америке, сусрела се са српским дипломатом Славком Грујићем, сином Јеврема и Јелене Грујић, тадашњим отправником српског посланства у Атини, са којим се венчала 1901. године. Заљубивши се у њега, чијом је храброшћу и другим врлинама била одушевљена, заљубила се Мејбл и у српски народ. Од тада није престајала њена активност на хуманитарном плану за помоћ српском народу у најтежим околностима. Захваљујући Лејди Мејбл Грујић и њеној невероватној енергији, 1915, Срби су добили прве лекарке, болничарке и прве болнице у Нишу за бебе. Током једне хуманитарне активности, организована је лутрија, а Лејди Мејбл је на путу за Америку продала лозове чувеном филантропу Џону Фронтингаму за безмало 400.000 динара, а он, као супруг Јелене Лозанић,
кћерке српског хемичара Лозанића, постао је један од највећих добротвора Срба.

Драму „Две жене и један рат” Јелене Кајго, у режији Алека Цонића, глумице Вјера Мујовић и Марија Бергам, уз помоћ глумца Петра Арсића, из београдског Дома Јеврема Грујића, преселиле су у авлију Дома Оцић у Даљу. Дочараваши те две хероине, Мејбл Грујић и Јелену Лозанић, под ведрим даљским небом, драмски уметници су одговорили на питање о њиховом значају за српски народ. Вјера Мујовић, глумица Народног позоришта у Београду, рекла је да јој је током  припреме представе било важно да освоји причу и лик Лејди Мејбл. Навела је да је у Даљу драма први пут изведена на отвореном, а да је публика заиста била дивна, тиха и пажљива, да је дисала заједно с глумицама. Након представе, Марија Бергман, глумица Народног позоришта и Битеф театра, казала је да јој је било изузетно лепо. О самој улози примећује да јој се указала ретка прилика да игра тако племениту особу као што је била Јелена Лозанић. Атмосферу током представе и програма назвала је фантастичном а целокупни утисак њене колегинице Вјере био је да је све –
надреално.

У знак сећања на Мејбл Грујић, симболично повезивање Дома Грујића и Дома Оцић увеличала је Симона Новаков, отпевававши песме „Тамо далеко” и „Не дам”, а програм је употпуњен и изложбом фотографија и докумената у Галерији „Олајници”, изложбеном простору Дома Оцић.

Програм је одржан под покровитељством Српског народног вијећа, и уз помоћ бројних пријатеља Удружења и Дома Оцић, који чувајући успомене креирају будућност и обогаћују културну сцену, не само Даља, Ердута, Борова, Вуковара већ и шире.

Подсећамо да нас овим догађајем Удружење „Ђорђе Оцић” по други пут едукује о важности странаца који су задужили Србију у Великом рату. Први програм овог пројекта, чији је аутор Дејана Оцић, одржан је прошле године а био је посвећен Швајцарцу Арчибалду Рајсу, форензичару, публицисти, доктору хемије и професору на Универзитету у Лозани, који је радио на истраживању злочина над српским становништвом током Првог светског рата, с чиме је упознао и светску јавност.