Oтварање изложбе „Вилер у Ердабову”

 5. јун 2024.

Удружење „Ђорђе Оцић” приредило је још један изузетан културни догађај, овога пута отварајући тему о особама које су радиле „Вилерове” гоблене. Та врста ручног рада, нимало наивна, иако су је понекад сврставали међу наивне,  красила је зидове домова становника Вуковара, Борова, Даља...

Сада су, у старом али и савременом издању, вилеровски гоблени оплеменили зидове „Олајнице”, изложбене галерије Дома Оцић. Посебност ове изложбе, у односу на остале које приказују ову врсту баштине, представљају портрети четири личности које су својевремено стварале те везене радове. Ауторка изложених портрета је Александра Милић, дизајнер и илустратор из Београда, дугогодишњи пријатељ и сарадник Удружења:
− Многобројни и шаренолики „Вилерови” гоблени, које је везла и моја бака, украшавали су дом у коме сам расла. Памтим своје детиње покушаје да, уз помоћ нити и платна, стварам слике као што је то она чинила Данас, бавећи се дигиталним сликарством, уочавам сличност између онога што сам тада невешто испробавала и онога што данас с лакоћом и задовољством радим. Савремено доба донело нам је технологију у којој је електронска слика базирана на пикселу, тачки (прецизније, квадратићу). Умножавањем пиксела у различитим бојама добијамо оно што називамо дигиталном сликом, по истом принципу по коме су некада, бод по бод, креирани гоблени. Овим портретима желела сам да на сиболичан начин повежем стваралаштво наших предака са данашњим компјутерским добом, и да укажем на увек исту а вечиту потребу за креативношћу, која временом мења поступке и форме али не и суштину.”
Уз песме које је читала Ђурђица Кикановић и пригодну музику у извођењу Славка Бубала, изложбу је, кратким и поучним предавањем, отворила Душанка Марковић, музејски саветник Музеја града Новог Сада:
– Да Удружење које носи име књижевника рођеног у кући у којој се сада налазимо, вреди још једном поновити – Ђорђа Оцића – прати савремене тенденције и стремљења, доказ је и данашња изложба. Наиме, сви знамо да је израда гоблена у нашим крајевима била популарна од половине 20. века . Знамо и да су их израђивале углавном жене али било је и мушкараца, који су на тај начин испуњавали своје слободно време. С уметничке стране гледано, гоблени су, све до недавно, били оспоравани и сматрани за „кичерај”. Но, све се мења, па и становиште о естетској и уметничкој вредности гоблена, о чему сведоче бројне изложбе чија тема је ова везилачка техника.

Неке од вилеровских шема доспеле су и до аутора овде изложена 22 везена дела, које је зналачки одабрала Дејана Оцић, а дизајнерски маштовито обликовала Александра Милић. То су радови везиља Љубице Станковић, Миленке Ситнић, Биљане Стокић и Милке Бубало. Њима се придружио и везилац Срето Ситнић, који се опредељивао за израду врло захтевних вилеровских мотива. – закључује Душанка Марковић.
Осим гоблена, изложбу чине и два рама за израду гоблена. Један од њих је, за Љубицу Станковић, направио тадашњи вуковарски столар Ђуро Гречл, а други је сачинио Митар Бубало својој супрузи Милки, радници „Борова”, као подршку њеној креативности, чија шема и конци су такође представљени на овој изложби.
Од Дејане Оцић, коауторке изложбе и председника Удружења, сазнали смо да је од оснивања Галерије „Олајница”, пре нешто више од две године, „Вилер у Ердабову” уједно и јубиларна, десета изложба отворена у Дому Оцића.

На „Вилеру у Ердабову” посетиоци су имали прилику да одшкрину врата живота неколико ердабовских личности које су учествовале у настајању „Вилерових” гоблена, усвајајући тада и европске уметничке тенденције. Осветљавањем тих особа истакнуто је „да сваки ручни, занатски, уметнички рад подразумева особености одређене личности која га ствара. Верујемо да смо успели да укажемо и на то да у ердабовску баштину спадају и гоблени, а да сваку баштину стварају и чине – одређене и посебне, јединствене и непоновљиве личности, које заслужују да изађу из анонимности.” – записује Оцићева у пратећој брошури.