Сценско извођење монодраме о Диани Будисављевић „Пу, спас за све нас”

Припрема за извођење планиране представе подразумевала је прелиминарне договоре с извођачима, али и све друге активности на лицу места, које су подразмевале вишендељну припрему сцене (веранде) и простора за публику (дворишта). Представа је благовремено најављена, а неколико дана раније објављен је и интервју са председницом Удружења.

Сам догађај протекао је изузетно свечано. Уз претходне озбиљне припреме учесника и дочек гостију, међу којима су били и представници медија, догађај је најавио Александар Илинчић, члан-оснивач Удружења. Потом се публици обратила и Дејана Оцић, председница Удружења, која је објаснила зашто се Удружење одлучило да баш ова представа отвори активности новооснованог Удружења. Потом су она и Милош Тутуш, управник Задужбине Жарко Видовић потписали протокол о сарадњи ове две институције које су назване по личностима значајним за српску културу,  а који су за живота били и блиски пријатељи, што је у свом обраћању публици објаснио Тутуш. Представи је присуствовао и господин Милорад Јандрић, кога је Диана Будисављевић спасла, и он је био одушевљен. После представе већина гостију је остала да поразговара о својим утисцима, али и да чују сећања овог човека који је много тога прошао. Председница Удружења и Управник Задужбине сутрадан су обишли Јасеновац и Пакрац.

Тај културни догађај био значајан прилог сећању на хероину Диану Будисављевић, једну од највећих хуманитарних радница прошлог века, која је спасила између осам и десет хиљада деце из усташких логора у НДХ. Значајно је што се тај догађај одиграо управо на простору данашње Хрватске. Дом Оцића је први угостио ову представу, али смо уверени да нећемо бити и последњи. Глумица Јелена Пузић својом улогом Диане успела је да публици приближи њену изузетну личност, што сведочи о томе колика је моћ културе у образовању. Необичан догађај за ту средину побудио је пажњу и радозналост и према будућим садржајима из културе, а српском становништву тамо потврдило се да има подршку матице Србије.

Одличан одзив и реакције публике навеле су нас на идеју да овај догађај прерасте у сталну манифестацију која би се одржавала једном а можда и више пута годишње. Један потенцијалних назива био би „Сцена на веранди”, иако постоје могућности да се искористе и други простори ове куће али и простори других даљских институција.