Boraveći u erdabovskoj, Tvorčevoj Zbirci, vi ne prolazite kroz umrtvljene podeoke izložbenog prostora već se nalazite u oživljenim krugovima raja, i, ne razgledate eksponate, stvari, vi učestvujete u vremenu bića i likova, sačuvanih od nestajanja. Pripadajući i sami trenucima neprolaznog, ostajete njime ispunjeni zanavek.
Ocićeva književna inspiracija i tema bila je, kao neizostavni deo zavičaja, i njegova rodna i porodična kuća. Ceneći trud svojih roditelja zemljodelaca, Đorđe Ocić i njegova braća umeli su da poštuju i hteli da sačuvaju, što su preneli i na svoju decu, stari izgled kuće i okućnice, ali i nemalu zbirku etnografskih i drugih muzejskih predmeta. Opisujući neke od tih predmeta u svom romanu Erdabovska zbirka, Ocić je imaginativno projektovao viziju svog budućeg spomen-doma, na čijem ostvarenju radi udruženje s njegovim imenom.
